Na predavanju je bilo reči o faktorima koje moramo uzeti u obzir kada biramo na kojim ćemo društvenim mrežama promovisati svoj brend. Greška je otvoriti profile na velikom broju društvenih mreža bez istraživanja i planiranja aktivnosti. Planiranje našeg prisustva na drušvenim mrežama počinje s postavljanjem važnih pitanja, a to su:

• Koliko novca imamo za te aktivnosti?
• Koliko će se ljudi time baviti?
• Koliko vremena imamo za društvene mreže?

Definisanje pravih ciljeva kampanje

Svako planiranje počinje definisanjem ciljeva kampanje. Greška koja se javlja kad laici razmišljaju o društvenim mrežama leži upravo u kreiranju ciljeva:

Vaš cilj ne može biti dostizanje određenog broja fanova. Fanovi su sredstvo, a ne cilj!

Pravilni ciljevi mogu biti povećanje prodaje, porast brand awarenessa ili promena imidža neke organizacije. Ciljevi kampanje na online mrežama moraju biti u skladu s ciljevima same organizacije, s njenom vizijom i misijom. Razmislite o tome što možete postići na društvenim mrežama.

Kako bi se objasnilo pravilno definisanje ciljeva, dat je primer proizvođača automobila: oni ne mogu računati na to da će pristutnost na društvenim mrežama automatski voditi do prodaje njihovog proizvoda. Ljudi ne šetaju Facebookom sa 20.000 eura u džepu za kupovinu automobila. Oni mogu svojim prisutstvom uticati na brand awareness i zainteresovati potencijalne kupce dovoljno da potraže više informacijama na njihovim web stranicama ili potraže predstavništvo da vide određeni model automobila.

Kreiranje online kampanje = planiranje

Kod kreiranja online kampanje prolaze se slični koraci kao kod kreiranja bilo koje marketinške kampanje: počinjemo prikupljanjem informacija o organizaciji, ciljevima poslovanja, izradom profila prosečnog korisnika (tzv. persona) i plana komunikacije. Nakon toga potrebno je proveriti našu online prisutnost (web stranicu) i rezervisati ili namestiti postavke profila na društvenim mrežama.

Ako tek pokrećete svoj brend, bilo bi dobro da pre odabira imena proverite da li možete zauzeti isto ime na svim društvenim mrežama, kako ne biste zbunjivali svoju ciljanu publiku.

Nakon toga se nastavlja sa stvaranjem sadržaja od posebne vrednosti i planom promocije tog sadržaja. To mogu biti fotografije, video snimci ili tekstovi za vaš blog. Tek na kraju bavimo se izgradnjom, širenjem i učvršćivanjem zajednice oko naše organizacije na društvenim mrežama.

Koje društvene mreže koristiti?

Iako ste zauzeli ime i napravili profile na većini društenih mreža to ne znači da ih morate sve koristiti. Sad se moramo vratiti na početak i uporediti naše ciljeve s odgovorima na ona osnovna pitanja – o budžetu, vremenu i ljudskim resursima. Jedna od najvećih grešaka koje ljudi naprave jeste precenjivanje vlastitih sposobnosti.

Morate računati na to da prisustvo na nekoj društvenoj mreži odnosi puno vremena. Čak i ako ste izuzetno kreativni i možete pripremiti kvalitetan status za Facebook fan page u 15 minuta, to je nešto što ćete morati raditi svaki dan ili barem nekoliko puta nedeljno. Osim toga, trebate pratiti te statuse i odgovarati na moguća pitanja i komentare fanova.

Ko će vam to raditi? Imate li dovoljno ljudi da pokrijete neku društvenu mrežu? Hoće li se ta nova obaveza ubaciti ljudima u već prepune rasporede i hoće li nešto patiti? Ne može se zanemariti važnost dobrog community managera:

Prisutstvo na internetu je kao pet minuta u Dnevniku. Da li biste bilo kome dali da vašu organizaciju predstavlja na tom mediju?

Ne postoji jedan odgovor na pitanje koje društvene mreže trebate koristiti. Svaka organizacija slučaj je za sebe, a ove korake moraćete iskoristiti da sami otkrijete šta je najbolje za vaše potrebe.

Pogledajte prezentaciju, ili je preuzmite:

Ukoliko smatrate da bi ovaj tekst mogao biti koristan i nekom drugom, podelite ga s drugima. Kada se pojavi i snimak predavanja, biće dodat u tekst, a na raspolaganju su vam komentari da postavite pitanja u vezi sa svim što vam nije jasno, ili eventualno smatrate da nije ispravno.

Danas nije samo važno odabrati zvučno ime prema kojem će vas pamtiti, već to ime mora i biti “slobodno” na webu – trebaće vam najmanje jedan domen, zatim su tu nalog na Twitteru, stranica na Facebooku, možda i Pinterest ili Instagram, YouTube ili već neka druga od brojnih raspoloživih mreža. Ukoliko izmislite neku reč, veće su šanse da će vam provera korisničkog imena i domena dati slobodne rezultate.

Međutim, šta ako niste u mogućnosti da menjate naziv firme, ili vam se iz nekih razloga dopada upravo neki naziv koji je čest, i za koji ne postoje slobodni nalozi na društvenim mrežama?

Uzmimo za primer da vam se kompanija zove Beta -najjednostavnije rešenje je da tom nazivu dodate ono čime se bavite, pa tako postanete BetaNovine.com, BetaAutomobili.rs, BetaPutovanja.net. Ukoliko ste lokal-patriote, možete nazivu dodati i ime grada, regije, države (BetaZemun, BetaNoviSad, BetaSumadija, BetaSrbija) – ovde obratite pažnju: ukoliko želite da registrujete naziv firme koji u sebi sadrži Srbija, moraćete tražiti posebne dozvole za to. Dakle, registujte Beta d.o.o., a onda u web domenu nazovite BetaSrbija.rs, npr.

Nije preporučljivo da koristite slične nazive domena kao već postojeće, dakle – nećete svoj domen nazvati Beta-Auto.com ako već postoji BetaAuto.com – jer ne želite da šaljete ljude na tuđu stranicu dok pokušavaju da se sete kako glasi naziv vaše.

Kombinacije su bezbrojne, a za koju god da se odlučite, budite dosledni: neka vam se domen, korisničko ime i naziv stranice svuda podudaraju! Ne želite da zbunjujete ljude time što ste npr. na Facebooku Beta Tehnika, a na Twitteru Beta_Tech, a domen vam je BetaBeograd.rs

Dobro razmislite i ispitajte sve opcije, koristite NameChk za pretragu slobodnih domena i naloga na društvenim mrežama, jer su kasnije izmene suviše nezgodne. Nadimak na Twitteru je moguće promeniti, a da sačuvate sve pratioce, o tome možete čitati u tekstu Kako promeniti nadimak – username na Twitteru, - ali negde, poput naziva Facebook stranice, naknadne izmene nisu moguće.

Ukoliko ne želite da propustite naredne tekstove, prijavite se na newsletter (ne prodajemo e-mail adrese, ne šaljemo spam mailove – čak ni čestitke za nove godine, božiće i rođendane – dakle, dobićete u inbox samo ono zbog čega ste se prijavili: mail svaki put kada bude objavljen novi tekst):

Ukoliko smatrate da bi ovaj tekst mogao biti koristan i nekom drugom, podelite ga s drugima. Ukoliko imate predlog ili pitanje, ili ukoliko želite da predložite sledeći tekst, ostavite komentar ispod teksta.

Dakle, šta da radite, ako želite da nagradite svoje fanove, a ne želite da kršite pravila Facebooka? Napravite nagradni kviz na nekoj drugoj mreži, pa je podelite na Facebooku (ne zaboravite da prvo pozovete fanove da vam se pridruže na toj mreži).

Svaka mreža ima svoja pravila, ne zaboravite. Zbog toga ovde navodimo najčešće korišćene mreže sa njihovim pravilima:

Twitter: Guidelines for Contests on Twitter

NE:

• Ne smete pozivati takmičare da prave duple (lažne) naloge.
• Ne smete pozivati takmičare da spamuju druge korisnike (u ovo je uključeno i poziv na retweet – npr. Prvih 5/10/13 koji RT ovaj tvit osvajaju).

DA:

• Pozovite korisnike da vam odgovore tako što će uključiti i mention @vaš_nadimak, kako biste lakše pratili ko učestvuje.
• Ohrabrite pisanje na određenu temu (koja je od značaja za vaš brend) putem korišenja #hashtaga 

I ne zaboravite na pravila svake zemlje posebno po pitanju nagradnih igara, kvizova i konkursa – za Srbiju možete pročitati na Nagradne igre na društvenim mrežama: Šta kaže zakon?.

Pinterest: Business Terms of Service

Na ovoj mreži možete manje-više sve, dok god ne kršite autorska i srodna prava, o čemu možete čitati u delu Copyright. Štaviše, Pinterest vas ohrabruje da koristite njihovu mrežu za svoje kvizove i konkurse tako što primere najbolje prakse pokazuje kroz Pinterest Contests.

Više o Pinterestu možete pročitati u tekstu Moć fotografije: Pinterest i kako ga iskoristiti za poslovnu promociju.

Instagram: How to Host a Photo Contest on Instagram

Slično razmišlja i Instagram: slobodno organizujte foto-takmičenja, najbolje uz pomoć #hashtaga i promovišite ih putem svojih naloga na drugim društvenim mrežama, ili web stranicama – ali pazite da sve bude u saglasnosti sa pravilima (nalaze se na stranici Terms of Use).

Ukratko: nije dozvoljeno spamovanje, a posebno se zabranjuju automatizovane (bot) objave; ne smete kršiti autorska i srodna prava; ne smete prikupljati podatke drugih korisnika Instagrama.

Zaključak: Organizujte nagradne kvizove i konkurse na drugim mrežama, a ljude pozivajte sa Facebooka

Jasno je da je Facebook mreža sa najviše korisnika, zbog toga se svi trude da nagradne igre prave baš tamo. No, ne zaboravite da Facebook ne upozorava! već samo obriše stranicu kao da je nije ni bilo. U to se, nažalost, uverila i Mooshema – stranica joj je ugašena bez obaveštenja, bez objašnjenja (iako ona smatra da nije zbog kršenja Facebook pravila, već je nešto drugo u pitanju – no, to u ovom kontekstu nije ni važno).

Videli smo dosta (i previše) Facebook nagradnih (foto) konkursa – možete li biti drugačiji, i uraditi nešto novo? Organizujte foto-konkurs na Pinterestu, pozovite fejsbukaše da se pridruže i uz malo mašte i kreativnosti svi će biti zadovoljni. Niste prekršili pravila, a podelili ste nagrade koje ste želeli. Englezi bi rekli win-win.

Ukoliko ne želite da propustite naredne tekstove, prijavite se na newsletter (ne prodajemo e-mail adrese, ne šaljemo spam mailove – čak ni čestitke za nove godine, božiće i rođendane – dakle, dobićete u inbox samo ono zbog čega ste se prijavili: mail svaki put kada bude objavljen novi tekst):

Ukoliko smatrate da bi ovaj tekst mogao biti koristan i nekom drugom, podelite ga s drugima. Ukoliko imate predlog ili pitanje, ili ukoliko želite da predložite sledeći tekst, ostavite komentar ispod teksta.

U prethodnom tekstu smo govorili o komunikaciji na društvenim mrežama, a jedna činjenica važi i za email komunikaciju: komunikacija na Internetu je komunikacija u pisanoj formi, i već kao takva, ima svoje specifičnosti. Dodajte tome i odrednicu “poslovna”, odmah postaje jasno da postoje određena pravila koja se moraju poštovati.

Iako naslov teksta ukazuje da bi ovo trebalo da su pravila za poslovnu komunikaciju, ne bi bilo loše da ih primenjujete i u komunikacijama druge vrste (prirode), a radi izbegavanja nesporazuma.

Pravila koja doprinose efektivnoj email komunikaciji

Nikada ne stavljajte u email poruku ništa što ne biste stavili na razglednicu, ili na bilbord.

Ukoliko prosleđujete (forward) mail koji ste primili, nemojte menjati tekst u njemu, ili, ukoliko je to iz nekog razloga neophodno učiniti, naznačite koje ste delove vi izmenili, kako primaoca ne biste doveli u zabludu.

Ukoliko je mail bio lična poruka vama, a vi želite da ga podelite sa grupom ljudi, morate prvo tražiti dozvolu od pošiljaoca da to učinite.

Zapamtite da je osoba kojoj šaljete mail ljudsko biće čiji se kultura, jezik i humor mogu razlikovati od vašeg drastično. Takođe, ne zaboravite da se u različitim zemljama razlikuju mere, izrazi , formati i datumsko označavanje, a naročito budite oprezni sa upotrebom sarkazma.

NIKADA NE KORISTITE SVA VELIKA SLOVA ZA PISANJE, TO ZNAČI DA VIČETE! Pravilo koje bi trebalo da smo svi savladali, pa opet se suviše često krši…

Koristite simbole da naglasite nešto (npr. zvezdicu *), a ukoliko želite da se nešto posebno izdvaja u tekstu, podvucite taj deo (underline) ili ga podebljajte  (bold).

Možete koristiti smajlije kako bi ste naglasili ton emaila, ali ih koristite pažljivo. Nemojte misliti da će to što ste stavili smajli nasmejati primaoca ukoliko ste mu se obratili grubim i nepristojnim rečima.

Ukoliko odgovarate na mail koji vas je emocionalno pogodio, napišite odgovor, ali ga pustite da prenoći – ili makar sačekajte neko vreme pre nego ga pošaljete. Nemojte odgovarati kada ste ljuti ili nervozni, jer ljudi tada najčešće pogreše i kažu više nego što žele.

Budite kratki i jasni. Email komunikacija ne može zameniti poslovni sastanak, niti joj je to svrha. Koristite druga sredstva moderne tehnologije (Skype ili neki drugi vid video/audio poziva) ukoliko ne možete da se vidite licem u lice. Poštujte vreme oosbe kojoj pišete mail.

Mail treba da ima naziv – subjekat (subject) koji odražava sadržaj. Vrlo često primalac vašeg maila ima još brojne druge koji čekaju odgovor, i često će mu baš nazivi mailova biti način na koji će određivati prioritete. Ne želite da vaš mail ostane zatrpan drugima, ili da pogrešno navedete primaoca da pomisli da je nešto hitno, ukoliko nije.

Ukoliko je email koji ste primili veoma bitan, a niste u mogućnosti da odgovorite odmah na njega, potvrdite pošiljaocu da ste ga dobili.

Obavezno pročitajte email pre slanja! Proofread služi da biste se uverili da ste ispravili sve greške

Nismo svi jednako vešti u pisanoj formi, ali, hej! – email komunikacija je ipak veština, i kao takva, uči se, vežba i unapređuje.

Ukoliko ne želite da propustite martovske tekstove – savete, prijavite se na naš newsletter (ne prodajemo e-mail adrese, ne šaljemo spam mailove – čak ni čestitke za nove godine, božiće i rođendane – dakle, dobićete u inbox samo ono zbog čega ste se prijavili: mail svaki put kada bude objavljen novi tekst):

Ukoliko smatrate da bi ovaj tekst mogao biti koristan i nekom drugom, podelite ga s drugima. Ukoliko imate predlog ili pitanje, ili ukoliko želite da predložite sledeći tekst u ovoj kategoriji, ostavite komentar ispod teksta.

Napomena: deo ovih saveta je pisan za polaznike Mobilne učionice Internet veština, radionice u organizaciji Opšteg udruženja preduzetnika grada Leskovca na kojoj sam bila jedan od predavača, zajedno sa dragom prijateljicom Oliverom Jović.

Komunikacija na Internetu je komunikacija u pisanoj formi, i već kao takva, ima svoje specifičnosti. Dodajte tome specifičnosti svake od društvenih mreža i postaje jasno zbog čega se često “ne razumemo” sa korisnicima ovih mreža, (potencijalnim) klijentima ili korisnicima usluga.

Iako društvene mreže nisu samo Facebook i Twitter, zbog popularnosti njihovog korišćenja u ovom tekstu će biti reči samo o ove dve, ali su i za sve druge mreže iste stvari zabranjene, i slične preporučene.

Sličnosti između Facebooka i Twittera

Komunikacija putem Twittera i Facebooka se podudara u smislu što su u pitanju društvene mreže, čiji korisnici očekuju isto: usluge i pomoć korisničnog servisa, pre svega, potom pravovremene informacije (servisne informacije: o prekidu programa/signala, o novim kanalima/mogućnostima i sl.) – i najmanje od svega (istraživanja kažu čak ne više od 20%) promocije. Dakle: Služimo vam 80% + Promovišemo se 20%.

Šta je različito u komunikaciji na Facebooku od one na Twitteru?

Različitost je u nekoliko sfera. Prva i osnovna je: Facebook najčešće ne toleriše više od 1 posta/linka/statusa dnevno, osim u vanrednim okolnostima, dok je na Twitteru poželjno malo češće komunicirati – naravno, ne spamovati.

Dalje, Twitter ljudi doživljavaju mnogo ličnije. Ova crta ličnosti znači da od svih društvenih mreža  posebno na Titteru važi pravilo da kompanije najmanje smeju da budu korporativne i samopromotivne, a najviše – društvene. Dakle, iako se na Twitteru očekuje da se kompanija javlja češće nego na Facebooku, to nikako ne znači da ima pravo na više od onih pomenutih 20% samopromocije. 

Šta je ZABRANJENO na svim društvenim mrežama?

• Strog, korporativni jezik: ljudi žele da razgovaraju sa ljudima, ne sa fiktivnim institucijama. Društvene mreže nisu mesta za plasiranje “PR objava”, pogotovo ne tonom kojim se one inače pišu. Poželjno je koristiti sve oznake “Internet jezika”, smajlije pogotovo :) jer daju toplinu konverzaciji. Ako je došlo do greške, mnogo toplije zvuči  “Izvinjavamo se :(” od “Izvinjavamo se.” Smajli u “Molimo, objasnite nam problem kako bismo mogli da Vam pomognemo ;)” pomaže i korisnicima da se opuste, da smanje tenzije i da shvate da pričaju sa drugim čovekom koji ih sluša.
• Promocija, promocija, promocija. Napadati ljude besomučno reklamama je kao da imate prijatelja koji vam, dok pijete kafu s njim, svaki put samo prodaje svoje usluge/proizvode. S takvim prijateljima ne idete na kafu. Takve kompanije nećete imati na svojim društvenim mrežama.
• Ignorisanje problema. Kad se nešto jednom pojavi na Internetu, pogotovo na društvenim mrežama, nemoguće ga je sakriti. Ignorisanjem krizne situacije na Internetu problem neće nestati, nego će eskalirati.
• Laž. Iz istog razloga kao i ignorisanje problema, sa mnogo težim posledicama.

Šta se smatra pravilnom komunikacijom na društvenim mrežama?

• Biti iskren, jer se ništa drugo ne priznaje;
• Biti autentičan, kako bi vas razlikovali od drugih;
• Poznavati svoje korisnike, kako bi se dostigao cilj: zadovoljni korisnici – jer samo to vodi u nove korisnike
• Biti dosledan, kvalitetom i kvantitetom;
• Biti velikodušan – poklanjati ne samo materijalno, nego i znanje;
• Biti ličan, obratiti se korisnicima imenom, @nadimkom i prema svakom od njih krojiti posebno poruku;
• Biti odgovoran, jer se poverenje ne gradi preko noći, ali se gubi i za kraće vreme;
• Ne kritikovati, ne žaliti se;
• Biti dobar slušalac, obratiti pažnju na potrebe korisnika i pružiti maksimum da bi se one ostvarile.

I, ne zaboravite: srž društvenih medija je POVERENJE.

Ukoliko ne želite da propustite martovske tekstove – savete, prijavite se na naš newsletter (ne prodajemo e-mail adrese, ne šaljemo spam mailove – čak ni čestitke za nove godine, božiće i rođendane – dakle, dobićete u inbox samo ono zbog čega ste se prijavili: mail svaki put kada bude objavljen novi tekst):

Ukoliko smatrate da bi ovaj tekst mogao biti koristan i nekom drugom, podelite ga s drugima. Ukoliko imate predlog ili pitanje, ili ukoliko želite da predložite sledeći tekst u ovoj kategoriji, ostavite komentar ispod teksta.

Napomena: ovo uputstvo je pisano za polaznike Mobilne učionice Internet veština, radionice u organizaciji Opšteg udruženja preduzetnika grada Leskovca na kojoj sam bila jedan od predavača, zajedno sa dragom prijateljicom Oliverom Jović.

Šta biste mogli još da uradite kako biste povećali interakciju, odnosno, naveli ljude da još više komentarišu, i na taj način prošite glas o vama svojim Facebook prijateljima? Pored Facebook Like i Share dugmića, bilo bi dobro da ubacite i Facebook komentare, odnosno, mogućnost komentarisanja uz pomoć Facebook naloga.

Zašto NE Facebook komentari?

Priznajem, prva sam bila dugo protivnik ovoga. Prvi i osnovni razlog je: Facebook je vlasnik komentara ostavljenih na ovaj način, ne vi. Neću da kažem da postoji mogućnost da Facebook ugasi svoje komentare (ili, ne daj bože, mrežu), hoću samo da podsetim na MySpace one koji su ga koristili.

Još jedna činjenica koja vam može biti argument protiv: kada je Facebook down, odnosno – kada ne radi – tada ne rade ni ovi komentari. Ili, kao što se nedavno desilo, da i vaš blog/stranica bude down, odnosno – da ne radi. Ovo se izuzetno retko dešava, ali nije loše znati i to.

I, sporedno, ali ne i zanemarljivo: Facebook komentari su odvojeni od ostalih – pogledajte ispod ovog teksta kako to izgleda. Dakle, dve platforme za komentarisanje za rezultat imaju i dve vrste komentara. Ovo samo po sebi nije nikakav problem, osim što možda vizuelno nije najsjajnije rešenje, i što imate dve baze komentara. Postoje i aplikacije uz pomoć kojih se korisnici mogu ulogovati na svoj Facebook nalog, a onda ostaviti komentar, ali tim aplikacijama dajem veliko NE, a evo i zašto:

Zašto NE druge aplikacije za komentarisanje uz pomoć Facebook naloga?

Postoje aplikacije koje se integrišu u vaš blog/sajt tako da čitaoci sami biraju na koji način će da se uloguju: da li davanjem Facebook, Twitter ili nekih drugih podataka. Najčešće korišćene su:

• DISQUS - vlasnik vaših komentara tako što ostaju kod njih na serveru, ne postoji mogućnost da ih, kada se odlučite da ne koristite više ovu aplikaciju, prebacite na svoje tekstove nikako durgačije, osim “peške” (komentar po komentar). Koristi ga Wired.
• IntenseDebate - često ima problem sa “starim” komentarima, u smislu da ih ne “povuče” sve, pa tako će vam neki tekstovi ostati bez komentara, iako u vašem sistemu i dalje postoje.
• Livefyre – ima probleme iste kao i prva dva. Koriste ga Mashable i Techcrunch.

Osim navedenih bugova, postoji još jedna stvar u vezi sa ovim aplikacijama: ako želite da olakšate ljudima život komentarisanje, zašto biste to dodatno iskomplikovali?

I poslednje, ali ne i zanemarljivo: u uvodnom delu ovog teksta naglašeno je da bi Facebook komentari mogli povećati interakciju, i samim time i dolazni saobraćaj na vašem blogu/sajtu sa ove mreže. To važi samo za “obične” Facebook komentare, jer se oni objavljuju na zidovima Facebook korisnika, ne važi za komentare koji se postavljaju putem drugih aplikacija, oni ostaju vidljivi samo ispod vašeg teksta.

Vreme je da pređemo na dodavanje Facebook komentara u WordPress blog ili web stranicu:

Korak 1: Kreiranje Facebook aplikacije za komentare

Kako biste povezali Facebook sa svojim blogom ili web stranicom, potrebno je da prvo napravite aplikaciju unutar samog Facebooka i tako mu “objasnite” šta želite od njega. U delu Facebook Developers >> Apps kliknite na Create New App i popunite polja App name i App namespace. Najjednostavnije je da je nazovete poput svog bloga ili web stranice (u slučaju Šnajderaja, to je Šnajderaj Blog).

Štiklirajte Website with Facebook login, kao što je prikazano na ilustraciji, i upišite URL svog bloga/stranice, a potom sačuvajte izmene (Save Changes).

Ostavite ovu stranicu otvorenu, jer će vam za naredni korak trebati App ID i App Secret (kombinacija slova i cifara, zatamnjena na ilustraciji).

Korak 2: Dodavanje Facebook plugina za WordPress

Prva preporuka za Facebook plugin jeste, svakako, zvaničan Facebook plugin for WordPress. Dobra stvar je što u njemu imate sve Facebook dodatke koji vam mogu zatrebati za blog: Like, Recommendation Bar, Send, Follow i, najvažnije, Comments. Loša stvar je što se kod nekih automatski gase komentari sa bloga i jedina opcija za komentarisanje ostaje preko Facebook naloga. Zbog dodatnih mogućnosti koje će biti objašnjene u narednom koraku, preporučujem da ipak postavite i ovaj plugin.

Kada instalirate ovaj plugin, potrebno je da u podešavanjima unesete App ID i App Secret i, naravno, sačuvate izmene.

Potom, u delu Comments podesite gde želite da vam se prikazuju komentari (da li na naslovnoj (Home), da li na tekstovima (Posts), da li na stranicama (Pages) – štiklirajte šta želite. Upišite širinu koju želite da komentari imaju (najbolje onu koja je već ponuđena) i sačuvajte izmene.

Klikom na Facebook Comments Tool otvoriće vam se stranica na kojoj možete moderisati komentare, i izvršiti podešavanja u vezi sa samim komentarima (sačuvajte je – bookmarkujte). Prvi savet: postavite moderaciju komentara (Let me approve each comment before it appears). Neće sprečiti da se pojave kod onih koji su ih pisali, ali vi kontrolišete šta će pisati ispod vašeg teksta. Drugi savet: obavezno isključite automatsku korekciju grešaka (Grammar filter) – viđali ste sigurno posledice neisključivanja ovoga: u komentarima se svako da menja u the, a i u I. Osim ukoliko vam blog nije na engleskom, jasno je zbog čega vam ova opcija nije potrebna.

I to je to – sve ste podesili. Proverite sada na nekom od tekstova kako izgleda, postavite komentar prvi, testirajte.

Ukoliko vam je, kao i meni, ovaj plugin “sakrio” ostale komentare, vratite se u podešavanja i uklonite ono što ste štiklirali (Pages, Posts i drugo), moraćete da dodate drugi. Preporuka je SEO Facebook comment. Bez brige, ne poništava se sve što ste do sada radili :)

U podešavanjima ovog plugina unesite App ID i App Secret, a u donjem delu popunite Comments Width (širinu komentara, kao i u prethodnom pluginu), i poslednje dve opcije ostavite otvorene (neštiklirane), kako komentari ne bi bili automatski objavljeni, i kako bi vam se prikazali i komentari na vašem blogu.

Proverite ponovo na bilo kom tekstu da li je sada sve u redu i da li se vide prethodni komentari, odnosno, da li je moguće ostaviti “običan” komentar. Ako je sve u redu, to bi bilo to. Ukoliko nije, javite u komentarima koja greška vam se javlja, da probamo zajedno da je otklonimo.

Moderacija komentara je jednostavna: kada ste ulogovani na svoj Facebook profil, u polju sa Facebook komentarima videćete i deo Moderator View – ukoliko bude bilo komentara, videćete ih ovde i moći da ih odobrite, ili obrišete.

Korak 2a: Dodavanje ostalih Facebook dodataka

Komentare smo podesili, ostalo je da ubacimo još jednu opciju, a to je Recommendation Bar (koji vam se do sada verovatno već otvorio i vidite ga u donjem desnom uglu ekrana).

Najbolje je da podešavanja ostavite takvim kakva su, a samo da odaberete gde će se prikazivati: da li na tekstovima (Post), kao što je prikazano na ilustraciji, ili i na stranicama (Pages) itd. Sačuvajte podešavanja, otvorite bilo koji tekst na som blogu/stranici i proverite da li se prikazuje (ukoliko ste odabrali podešavanja kao na ilustraciji, biće potrebno da scrollujete – spustite stranicu za barem 20% kako bi se otvorio).

Ostala podešavanja (Like, Send i druga) ćete, verujem, nakon ovoga znati i sami da podesite. Biće potrebno da odaberete na kojim stranicama će se pojavljivati, kao i gde će se nalaziti (na vrhu teksta/stranice, ispod, na oba mesta).

Dobro je znati i ovo: svaki plugin koji dodate na svoj blog/stranicu malo će je otežati, odnosno, usporiti njeno otvaranje – učitavanje. Zbog toga nemojte ubacivati ono što nećete koristiti, a ukoliko primetite da vam se stranica sporije učitava nego inače, probajte da deaktivirate jedan po jedan plugin, da biste videli koji od njih pravi problem, a potom ga izbacite.

Ukoliko ne želite da propustite februarske tekstove – uputstva, prijavite se na naš newsletter (ne prodajemo e-mail adrese, ne šaljemo spam mailove – čak ni čestitke za nove godine, božiće i rođendane – dakle, dobićete u inbox samo ono zbog čega ste se prijavili: mail svaki put kada bude objavljen novi tekst):

Ukoliko smatrate da bi ovaj tekst mogao biti koristan i nekom drugom, podelite ga s drugima. Ukoliko imate predlog ili pitanje, ili ukoliko želite da predložite sledeći tekst u ovoj kategoriji, ostavite komentar ispod teksta – od sada imate dva načina da to uradite ;)

Možda ste, kada ste otvarali nalog na Twitteru, upisali godinu rođenja, koju biste sada da sakrijete. Možda ste promenile prezime, pa biste da promenite i ono upisano na vašem profilu. Možda niste uvideli na vreme da vam prilikom registracije Twitter nije dozvolio da registrujete “naša” slova (ščđžć), pa ste tako ispali @PeraPeri, umesto @PeraPerić kako ste želeli, pa biste da ispravite u @PeraPeric. A možda biste da malo poradite na svojoj privatnosti, i ne želite da vas tako lako nađu, ili upravo suprotno – želite da umesto nadimka koristite pravo ime i prezime. Jeste li promenili kompaniju za koju radite, a nalazi vam se u nadimku?

Koji god da je razlog, i ukoliko koristite Twitter duže vreme, ili imate već neku bazu pratilaca, najbolje je da pratite sledećih par koraka, kako bi promena nadimka bila što jednostavnija, kako vama, tako i vašim pratiocima.

Dobro je znati:

• Svi dosadašnji pratioci ostaju - nastaviće da vas prate i na novom nadimku,
• Sva ostala podešavanja ostaju ista, dok ih ne promenite (mail adresa, oni koje pratite, blokirani, itd.),
• na novi nalog će vam ubuduće stizati samo @mentions upućena novom nalogu, ne i starom! Ista je stvar i sa DM-ovima.

Korak 0 – Priprema

Potrebne su vam dve e-mail adrese, jer na jednu e-mail adresu možete otvoriti samo jedan nalog. Zašto dva naloga? Zato što ćete, kada promenite @starinadimak u @novinadimak, registrovati ponovo @starinadimak, kako biste ga zaštitili. Dakle, ukoliko već nemate neku rezervnu, otvorite bilo koji mail account, služiće vam samo da se registrujete s njim.

Korak 1 – Promena nadimka

Ulogujte se na profil kojem želite da promenite nadimak i idite na Account Settings. Twitter se postarao da sve sâm objasni, doduše – još uvek ne na srpskom, ili srodnim mu jezicima. Username je nadimak kojim ste se registrovali, a u kojem možete koristiti slova (samo latinična slova, bez dijakritičkih znaka – dakle, bez “kukica i kvačica” ščćžđ!), kao i “donju crtu” _ (u primeru @snajderaj_ns) ili brojeve. Twitter će vas obavestiti odmah da li je željeni nadimak slobodan ili ne.

Preporuka 1: ukoliko postoji, npr., registrovan nalog @MajaMajic, nemojte registrovati @Maja_Majic ili @MajaMajic1, nebitno da li je taj nalog aktivan (redovno tvita) ili ne. Zašto? Zato što će vaši pratioci nekada morati “peške” da upisuju vaš nadimak, a vi ne želite da oni razmišljaju da li ste vi Maja sa ili bez crte.  Ili brojeva, svejedno.

Preporuka 2: nemojte kao deo nadimka koristiti naziv kompanije u kojoj radite (npr. @MishaSmokiTrejd, osim ako niste vlasnik iste (a i tada je upitno). Prvo: vi ste osoba, ne kompanija, zašto sebi oduzimate identitet? Drugo: da li zaista sve što napišete može da se dovede u vezu sa kompanijom u kojoj radite? Treće: da li ćete svaki put kada promenite kompaniju menjati nadimak i prolaziti kroz ovo isto?

Jasno je da su najbolje prošli oni koji su registrovali naloge na samom početku, dok nije bila tolika gužva, ali ćete zato morati da budete maštoviti. O nadimcima pogotovo vodite računa ukoliko otvarate korporativni profil. Ako negde već postoji npr. @WebNetMedia, a vaša kompanija se zove isto (možda niste dobro birali naziv svoje kompanije) trebalo bi da razmislite na koji način ćete prilagotiti naziv svog naloga tako da bude jasan vašim klijentima.

Korak 3 – Zaštita starog naloga

Postoji više razloga zbog kojeg je neophodno da registrujete stari nadimak kao novi nalog (koji, dakako, nećete koristiti), a dokonost ljudi koji bi mogli da ga registruju umesto vas i tako vam zloupotrebe stari nalog ga je samo jedan od njih.

Registrovaćete, dakle, nalog pod starim nadmikom, onako kako ste se “zvali” (@starinadimak) dok niste promenili u prethodnom koraku na @novinadimak. Nije potrebno da menjate avatar (profilnu fotografiju), pozadinu, niti da pratite bilo koga. Biće dovoljno da u “Bio” i u prvom (i jednom) tvitu napišete nešto poput:

“Ovaj nalog više nije u upotrebi. Novi nalog je @novinadimak.”

Takođe, prvi tvit nakon promenjenog nadimka (ali tek pošto ste zaštitili stari!) bi trebalo da vam bude predstavljanje, da ste to i dalje vi (@starinadimak), ali da ste odlučili da promenite nadimak – ovo, naravno, ukoliko vam nije bio cilj privatnost.

Ne bi bilo loše da nakon promenjenog nadimka nekih par dana ne menjate ujedno i profilnu fotografiju, pogotovo ukoliko je ralika između @starinadimak i @novinadimak suviše velika.

Ukoliko ne želite da propustite februarske tekstove – uputstva, prijavite se na naš newsletter (ne prodajemo e-mail adrese, ne šaljemo spam mailove – čak ni čestitke za nove godine, božiće i rođendane – dakle, dobićete u inbox samo ono zbog čega ste se prijavili: mail svaki put kada bude objavljen novi tekst):

Ukoliko smatrate da bi ovaj tekst mogao biti koristan i nekom drugom, podelite ga s drugima. Ukoliko imate predlog ili pitanje, ili ukoliko želite da predložite sledeći tekst u ovoj kategoriji, ostavite komentar ispod teksta.

Nismo uvek svi u mogućnosti da pratimo sve društvene mreže neprekidno, pogotovo ne kompanije i njihove profile, niti svi preferiraju RSS kanal kao način obaveštenja. Nekome je lakše da o novim tekstovima (ili ponudama) bude obavešten na svoj e-mail. Zbog toga, ali i da bi se pojasnile neke greške sa kojima se često srećemo, u ovom tekstu biće objašnjeni pojmovi i koraci u kreiranju e-mail newslettera.

Korak 1 – Cilj

Slanje newslettera je kampanja kao i svaka druga, i kao takvo, mora imati svoju svrhu. Prvo odredite koja će biti svrha newsletter kampanje koju kreirate, kako biste postavili sve ostale korake pravilno.

Šta želite da postignete? Veću čitanost bloga? Promociju nekog novog proizvoda/usluge? Da li vaš newsletter ima zadatak da upozna čitaoce sa novostima u vašoj kompaniji? Možda vam treba više od jedne kampanje, jer imate više od jednog cilja? Ukoliko želite i da šaljete novosti kompanije, i update sa bloga, najbolje je da ponudite dve mailing liste. Neki posetioci će želeti samo da čitaju blog, nemojte ih terati nepotrebnim mailovima.

Dobro razmislite o ovom koraku, i tek kada se odlučite šta će vaša newsletter kampanja da radi pređite na sledeći.

Korak 2- E-mail adrese

Pre svega: ne kupujte e-mail adrese, ne šaljite bez pitanja svojim klijentima, onima koji su komentarisali na vašem sajtu/blogu, i ne skupljajte mail adrese od fanova vaše stranice na Facebooku! Prvo, nije legalno, drugo, nije lepo, treće – kakvu to reputaciju gradite, ako spamujete ljude?!

Jedini legalan način jeste da ostavite mogućnost posetiocima vašeg bloga/sajta, Facebook stranice i sl. da sami ostave svoju mail adresu kako bi dobijali newsletter. Ono što možete jeste da iskoristite mail adrese koje imate (a koje ste legalno prikupili!) da ih pitate da li žele da dobijaju mail obaveštenja, i u tom mailu im morate objasniti zašto su dobili taj mail (jer se nalaze u nekom adresaru), i ostaviti mogućnost da sami odaberu žele li ili ne da se prijave. Ne smete ih automatski ubacivati, niti neodgovaranje na mail može biti opcija prijavljivanja. Svaka mail adresa mora biti eksplicitno prijavljena na tu mailing listu. Kao što vi ne biste voleli da vam neko zloupotrebljava podatke koje ste mu ostavili, tako je neophodno (kako zbog dobre poslovne prakse, tako i zbog zakona) da to isto poštujete i vi.

Dakle – kako doći do mail adresa? Ponudite ljudima opciju da se sami prijave na vašem sajtu/blogu, ili na Facebook fan stranici. Naglasite (i poštujte to!) da nećete zloupotrebiti podatke koje vam ostave, i da neće dobijati nikakva druga obaveštenja osim onih za koje su se prijavili. Princip autorke ovog teksta je da to poštuje do te mere da ne šalje čak ni čestitke za nove godine i praznike – samo i isključivo mail obaveštenja kada bude objavljen novi tekst.

Kada budete postavili listu, dobićete i mogućnost da na svoj sajt/blog postavite formu putem koje se čitaoci mogu prijaviti na newsletter – baš kakva je postavljena ovde. Iskoristite mogućnost i prilagodite boje dizajno svog bloga/sajta.

Ne zaboravite: neophodno je i da svaki e-mail sadrži i direktan link za odjavljivanje sa liste (unsubscribe)!

Napomena za WordPress korisnike: kada budete kopirali kôd, izmenite “clear” u njemu sa bilo čim drugim (meni stoji “test”). WP naredbu “clear” shvata bukvalno i – u ovom slučaju – neće vam prikazati “Prijavi” (Subscribe) dugme, ukoliko ne izmenite to.

Korak 3 – Postavljanje newslettera

Zbog jednostavnosti upotrebe i sigurnosti servera, u ovom tekstu će biti preporučen servis MailChimp(*). Takođe, neophodno je da znate makar osnove engleskog jezika.

Ukoliko imate do 2.000 prijavljenih mail adresa na koje neće stići više od 12.000 mailova u toku mesec dana, onda će vam besplatna verzija ovog servisa sasvim odgovarati. Za ozbiljnije i veće kampanje postoje plaćene opcije, a o njima se možete informisati u delu Pricing.

Kada napravite nalog, prvo je potrebno da unesete e-mail adrese u listu/liste na koje će biti slati newsletteri. Ukoliko nemate nijedan prijavljeni email (što je vrlo verovatno ako tek krećete da pravite newsletter kampanju), dodajte prvo svoj – služiće vam kao odličan test svaki put kada kampanja bude startovana.

Kada napravite listu, vreme je za kreiranje kampanje. Ukoliko želite da šaljete obaveštenja o novim tekstovima na svom blogu/sajtu, onda će biti potrebno da kreirate RSS driven campaign - kampanju koja prati vaš RSS kanal. Odaberite kojim danima će ići obaveštenja (ukoliko šaljete jednom ili više puta nedeljno), ili odaberite sve dane, ukoliko želite da kampanja ide svaki dan – napomena: mailovi će biti poslati samo ukoliko ima novih tekstova. Pažljivo odaberite vreme u koje ćete slati mailove: imajte u vidu da sve više korisnika ima pametne telefone i mail obaveštenja na njima – ne želite da ih probudite u pola noći nehotice, samo zašto što ste bili suviše lenji da podesite vreme na kampanji (ovo je jedan od rezloga zbog kojih umem da se odjavim sa liste bez premišljanja).

Na dalje vas MailChimp sam vodi: birate koja će lista biti povezana sa tom kampanjom, potom postavljate dizajn – izgled newslettera (izaberite neku od ponuđenih tema, ili ih možete odabrati iz teksta Besplatne newsletter teme) i na kraju, da potvrdite podešavanja.

Ukoliko se odlučite za kampanje koje nisu u vezi sa tekstovima na vašem blogu, već ad hoc (kampanje po potrebi), kada imate novi proizvod/uslugu kojima želite da se pohvalite, procedura je skoro ista, jedino preskačete podešavanje RSS kanala i vremena kada će RSS biti povlačen.

Važno: odvojte vreme da personalizujete prijavu i odjavu sa mailing liste. U delu Lists pored svake liste imate mali točak, klikom na njega otvoriće vam se podešavanja. Klikom na Forms će vam se otvoriti podešavanja za liste: izgled prijave na newsletter, prvog prijavnog maila, maila potvrde, odjavnih mailova. Idite na opciju Translate It i odaberite Serbian – i prevedite “peške”, jednu po jednu formu iz ponuđenog padajućeg menija. Prevod, kao što ćete videti, nije baš precizan – nemojte dodatno zbunjivati svoje čitaoce lošim prevodom, i plus – negde piše pogrešno totalno, ne rizikujte da se slučajno odjave sa liste, zbog lošeg prevoda.

Korak 4 – Slanje i praćenje rezultata

Ukoliko ste odabrali RSS newsletter, biće poslat onog dana kada imate objavljen novi tekst. Ukoliko ste pustili ad hoc newsletter on će biti poslat onda kada je zakazan. Obavezno ubacite  i svoj mail, kako biste kontrolisali.

Ukoliko ne želite da propustite februarske tekstove – uputstva, prijavite se na naš newsletter (ne prodajemo e-mail adrese, ne šaljemo spam mailove – čak ni čestitke za nove godine, božiće i rođendane – dakle, dobićete u inbox samo ono zbog čega ste se prijavili: mail svaki put kada bude objavljen novi tekst):

Ukoliko smatrate da bi ovaj tekst mogao biti koristan i nekom drugom, podelite ga s drugima. Ukoliko imate predlog ili pitanje, ili ukoliko želite da predložite sledeći tekst u ovoj kategoriji, ostavite komentar ispod teksta.

*Napomena: ovaj link je deo affiliate programa

Uvod: šta treba znati o oglašavanju na Facebooku

Svako oglašavanje, pa i ovo na Facebooku, jeste nauka za sebe, i uvek je najbolje da to prepustite stručnjacima – onima kojima je to posao. No, nismo svi uvek u mogućnosti da platimo druge, a ponekad to zaista nije potrebno. Facebook oglašavanje podrazumeva, kao i svako drugo, koliko para – toliko muzike, s tim što je prednost oglašavanja na Internetu ta da uvek znate broj koliko ljudi je videlo vaš oglas, i još važnije – koliko njih je uradilo ono što ste hteli (kliknulo na link, “lajkovalo” stranicu, ostavilo email adresu i sl.).

U prvom pasusu je naglašeno da morate imati cilj oglašavanja. Zašto je to važno? Ne postavljaju se na isti način oglasi kojima je cilj da ljudi čuju za vaš proizvod/uslugu i oni kojima je cilj da izazovu akciju. Takođe, i od akcije koju bi trebalo da izazovu zavisi i formiranje oglasa: da li je u pitanju kupovina, ostavljanje email adrese ili kontakt telefona, ili nešto treće. Takođe, cilj vam je važan i zbog merenja rezultata. Ukoliko ne znate šta vam je cilj, kako ćete znati da li ste ga dostigli? A ako ne merite rezultate, kako onda znate da radite pravu stvar?

Ciljna grupa je važna zbog načina na koji ćete oglašavati, ali i zbog tzv. targetiranja koje vam omogućavaju oglasi na Facebooku. Tačno je da ne popunjavaju svi precizno O sebi na Facebooku, i da nekom piše da ima 102 godine umesto 18, ali se najčešće može koristiti sa dovoljnom preciznošću da ne rasipate svoja sredstva bez potrebe. Ukoliko oglašavate depilaciju nausnica, nećete je oglašavati muškarcima – jer, teško da će neko od njih kupiti to, bilo za sebe, bilo za svoju devojku (ženu, sestru). Morate dobro poznavati ljude koji koriste vaše proizvode/usluge, ili ukoliko ste novi – ljude koji koriste te proizvode/usluge od konkurentskih firmi.

Razrada: Priprema i postavljanje oglasa

Facebook vam daje mogućnost da postavite različite vrste oglasa: da li ćete oglašavati stranicu koju vodite na Facebooku, samo neku objavu sa nje, aplikaciju na Facebooku, ili možda eksterni – spoljašnji link (npr. do svog sajta ili bloga). Počnite odavde: Kreiraj oglas i odaberite koju vrstu oglasa želite da napravite.

Ukoliko ste se odlučili da reklamirate stranicu na Facebooku, sledeći korak je da odaberete šta želite da vaša kampanja uradi: da dobijete više fanova, da promovišete pojedinačnu objavu sa stranice ili da sami odredite šta vam najviše odgovara.

Potom ide odabir lokacije (ako ne šaljete proizvode – ne izvršavate usluge u inostranstvu, onda nema potrebe da ovo ostavljate praznim), godina i pola – ovo su tri primarne segmentacije tržišta (geografska i demografska). Najčešće su i najduže korišćene u marketingu i sve uglavnom počinje od njih.

Potom slede malo direktnija targetiranja: Facebook pomno beleži sve naše “lajkove” i vrlo dobro zna čega smo sve fanovi, pa tako zna i naše Precise interests (odnosno: precizno utvrđena interesovanja), a možete izabrati i Broad categories (kome je namenjeno: onima koji vole kuvanje, plesanje, igrice itd.). Ovo koristite pažljivo, i samo ako znate šta radite – može vam suviše (neprecizno) suziti ciljnu grupu.

U svakom momentu videćete sa desne strane koliko je to tačno odabranih ljudi. Ono što morate imati na umu jeste da: nisu svi korisnici aktivni i ne unose svi tačne podatke. To će biti prosto približan broj onih koji se podudaraju sa zadatim segmentiranjem.

Deo podešavanja koji sledi je nešto što sam i sama svedok da mnogo njih ne koristi kako treba: odabir kome će se prikazivati oglas. Ukoliko promovišete stranicu, odaberite da se prikazuje samo onima koji nisu već njeni fanovi. Ukoliko promovišete objavu na stranici, odaberite da se prikazuje svima. Zašto je ovo važno? Ne iritirajte ljude i ne dosađujte im. Ako su već “lajkovali” vašu stranicu, oni ne žele da vide reklamu za nju, jer – šta da urade sa tom reklamom?! Da “lajkuju” ponovo? Ne, mogu samo da kliknu na “unlike” i da vaš oglas ima kontra-efekat.

Na kraju, dolazimo do jednog od glavnih pitanja – koliko to sve košta? Vaš budžet zavisi samo od vas. Ukoliko imate na raspolaganju da dnevno trošite 150€, vi stavite toliki limit. Ukoliko ne želite da trošite više od 1€, stavićete tu opciju.

U proseku, klikovi za tržište regiona koštaju izmežu 0.02 evra i 0.15 evra, a u zavisnosti od targetiranja, i “gužve” na zadatom tržištu: što je tržište zasićenije, to je cena veća. Cena po kliku koju unosite je najviša cena koju ste spremni da platite, dakle: poput aukcije. Ista je stvar i ukoliko se odlučite za plaćanje po prikazima (impressions). Ukoliko je neko ponudio više, njegov će se oglas prikazivati češće, jer prosto – Facebook želi da uzme što više novca može. Logično, zar ne?

Možete odabrati da li ćete dati ukupan iznos novca koji želite da potrošite, ili na dnevnoj bazi. Potom, birate koliko želite da kampanja traje – do danas na dalje, od danas do određenog datuma ili od danas dok se ne potroši novac koji ste odredili za tu kampanju.

Potom birate optimizaciju: da li želite da Facebooku prepustite da sam optimizuje oglas tako da izazove najviše efekta koji ste želeli, ili vi želite sami da podesite: da optimizujete prema broju klikova (jedan “lajk” ili klik na oglas = o.o1€ u prikazanom primeru), ili prema broju prikaza (koliko puta će da se vidi vaš oglas za koliko novca, npr. 1000 prikaza = 2€).

Na kraju, unesite podatke o vašoj platnoj katici koju ste odredili za te svrhe. MaestroCard ne može da se koristi za plaćanje preko Interneta, mogu, dakle MasterCard, Visa (uglavnom sve – proverite u svojoj banci) ili posebne kartice koje služe samo u tu svrhu (npr. Internet kartica banke Intesa, a verujem da i vaša banka ima neku poput te). Moj izbor je posebna Internet kartica, zbog lakšeg praćenja troškova. Ona se ponaša poput “pre paid” mobilne kartice – koliko imate novca na njoj, toliko možete da trošite. Vi sami uplaćujete onoliko koliko vam treba, a Facebook “skida” u određenim vremenskim intervalima, u zavisnosti od količine reklama koje objavljujete, njihovog budžeta i slično.

U svakom momentu možete proveriti svoje oglase na Adverts Manager (imaćete link u levoj strani naslovne stranice na Facebooku), a stizaće vam i obaveštenja na mail kojim ste se registrovali na Facebooku.

Naravno, pošto ste u kući Facebooka, morate se ponašati po njihovim pravilima – kada su u pitanju oglasi i promovisane objave, postoje pravila kako oni moraju izgledati. Obzirom da je ovaj tekst već dovoljno opširan, oko pravila pogledajte na Ad & Sponsored Stories Copy, Image, Targeting & Destination, a u nekom od narednih tekstova će posebno biti reči o tome.

Ukoliko ne želite da propustite februarske tekstove – uputstva, prijavite se na naš newsletter (ne prodajemo e-mail adrese, ne šaljemo spam mailove – čak ni čestitke za nove godine, božiće i rođendane – dakle, dobićete u inbox samo ono zbog čega ste se prijavili: mail svaki put kada bude objavljen novi tekst):

Ukoliko smatrate da bi ovaj tekst mogao biti koristan i nekom drugom, podelite ga s drugima. Ukoliko imate predlog ili pitanje, ili ukoliko želite da predložite sledeći tekst u ovoj kategoriji, ostavite komentar ispod teksta.

Ukoliko niste profesionalac, uglavnom nema potrebe da dajete desetine i stotine dolara za legalne verzije programa koje ćete koristiti svega nekoliko puta mesečno, ili možda čak jednokratno. Zbog toga se, nažalost, najčešće ljudi odlučuju da preuzmu nelegalne verzije – ne toliko koliko žele da se bave piraterijom koliko zbog neznanja da postoje savršene zamenske verzije programa koji im trebaju.

Obrada teksta: Word, Excel, Power Point >> SkyDrive

Prvi na listi je, sigurna sam, Microsoft Office (pogotovo Word i Excel). Pretpostavljam da dosta vas ima nelegalne verzije ovih programa, a da niste ni znali da ih imate online. Ovo nije zamena za Office, ovo jeste Office – legalan, besplatan za upotrebu i potpuno identičan onome koji se instalira na računar. Dokumenti koje kreirate će biti isti, imaće iste ekstenzije (.docx, .pptx, .xlsx), možete ih sačuvati na svom računaru, a možete im i pristupiti sa bilo kog računara koji ima pristup Internetu.

Potrebno je da imate nalog na Microsoft Live mreži, ili da ga napravite – možete koristiti već postojeću email adresu, ili možete otvoriti potpuno novi nalog. Procedura je jednostavna, a na raspolaganju ćete imati 7GB prostora za skladištenje svojih dokumenata.

Slično funkcioniše i Google Drive: možete kreirati dokumente, sačuvati ih na svom računaru ili im pristupiti sa bilo kog drugog računara. SkyDrive je naveden kao prvi izbor jer je to baš onaj Word na koji smo navikli, potpuno isto izgleda, kao što možete videti na ilustraciji iznad.

Obrada fotografija >> Editor by pixlr.com

Sledeći program kojim se često koristimo je svakako Adobe Photoshop. Obzirom da košta nekoliko stotina dolara, za pretpostaviti je da mali broj ljudi ima legalnu verziju. Zbog čega biste na svoj računar dodavali još jedan (nelegalni!)  program (koji je, pri tome, pretežak – jer opterećuje dosta memorije kada je pokrenut), kada možete sve najvažnije obavljati online, iz svog Chromea, FireFoxa, Opere ili bilo kog drugog brauzera koji koristite?!

Ako ste makar jednom koristili Photoshop, jasno vam je da izgledaju skoro pa identično – a ono najosnovnije što ste koristili u Photoshopu imate i Editoru: možete da cropujete (isečete) fotografiju, da joj promenite dimenzije, da dopišete nešto na nju, obrišete, popravite crvene oči, boju, filtere… Dakle – nema razloga da imate nelegalan program, kad postoji besplatan legalan i svuda dostupan.

Za one koji koriste Google Chrome, postoji i ekstezija – dodatak, tako da još jednostavnije pristupate ovoj aplikaciji, a možete je instalirati jednostavno, sa ovog linka: Pixlr Grabber – Screen capture/image. Ilustracije koje prate ovaj tekst (kao i dosta drugih ovde napisanih) su “uhvaćene” – uslikane upravo tom aplikacijom. Registracija nije potrebna.

Prebacivanje iz .odt u .doc format (.pdf, .mp3, .mpg, .docx, .avi, .pptx) >> Free File Converter

Neko vam je poslao dokument u .odt formatu, a vi ne možete da ga otvorite? Potrebno je da editujete neki tekst, a poslat vam je u .pdf formatu? Uz pomoć ove aplikacije možete da promenite format dokumenta (pa i video / audio snimka!) u onaj koji vam više odgovara.

“Pretvaranje” .pdf dokumenta u .jpg (fotografije) >> pdf2jpg.net

Često mi se dešava da je potrebno iz nekog .pdf dokumenta “izvući” fotografiju, da li kao prateću ilustraciju za neki tekst, ili iz drugih razloga. Ovo je jednostavna aplikacija koja se koristi takođe iz brauzera (online), a za koju vam nije potrebna registracija.

“Choose File” – odaberite dokument u .pdf formatu od kojeg želite da dobijete fotografije, odaberite kvalitet “JPG quality” (ja ostavljam ovaj koji je ponuđen), i kliknite na “Convert PDF to JPG”. Kroz nekoliko trenutaka, a u zavisnosti od veličine dokumenta, dobićete ponuđene fotografije svake stranice .pdf dokumenta, pa klikom na link možete da ih preuzmete.

Bonus: Chrome pluginovi (dodaci, ekstenzije)

Engleski rečnik >>  Google Dictionary (by Google) - označite bilo koju reč ili skraćenicu i dobićete definiciju na engleskom. Prepoznaje dosta reči i na drugim jezicima.

Koja je boja? >> Eye Dropper - dopada vam se boja sa nečijeg bloga/logotipa/stranice, a ne znate koja je? Ovaj plugin služi upravo za to: par klikova, i dobićete #brojboje.

***

Poslednji utorak u januaru nije kraj serije tekstova u Besplatno kategoriji - i dalje ćemo pronalaziti nove, interesantne i besplatne stvari po Internetu, samo će dinamika objava biti drugačija. Kategorija koju ćemo obrađivati u februaru biće “Kako…” - uputstva (tutorijali), i objašnjenja.  Možete pregledati već postojeće tekstove u njoj kako biste stekli uvid u to o čemu će biti reči.

Ukoliko ne želite da propustite februarske tekstove – uputstva, prijavite se na naš newsletter (ne prodajemo e-mail adrese, ne šaljemo spam mailove – čak ni čestitke za nove godine, božiće i rođendane – dakle, dobićete u inbox samo ono zbog čega ste se prijavili: mail svaki put kada bude objavljen novi tekst):

Ukoliko smatrate da bi ovaj tekst mogao biti koristan i nekom drugom, podelite ga s drugima. Ukoliko je potrebno da pronađemo nešto besplatno za vas, ostavite komentar.